Predstavnici četiri udruženja poljoprivrednika zahtevaju hitan sastanak sa premijerom i resornim ministrom zbog najave da u budžetu nisu odvojena sredstva za subvenciju od 17.000 dinara za sertifikovano seme, prenosi Agencija Beta.
Komisija za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa za potrebe prevoza seoskog stanovništva odobrila je još 17 vozila za lokalne samouprave u Srbiji. Ovoga puta, jedno vozilo namenjeno je za Orahovac na Kosovu i Metohiji.
Uzgoj lekovitog bilja na manjim površinama ističe se kao povoljna opcija, smatraju stručnjaci. Iako se proizvodnja na većim posedima s mehanizacijom čini jeftinijom opcijom za dobijanje sirovina, gajenje na manjim površinama nosi svoje prednosti.
Na teritoriji regiona Pančevo, usevi prolećnog luka se nalaze u fazi 6 do 8 listova razvijeno. Vizuelnim pregledom registrovano je prisustvo imaga i larvi tripsa, kažu iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja.
Veliko interesovanje za investicije u banjski, planinski i seoski turizam u Srbiji rezultiralo je značajnim povećanjem sredstava namenjenih ovom sektoru unutar IPARD III programa. Budžet za 2024. godinu iznosi preko pet milijardi dinara.
Vršac, istaknuta turistička destinacija Vojvodine, mami posetioce svojim znamenitostima i prirodnim lepotama. Na obroncima Vršačkih planina, vinova loza se gaji već vekovima. Vinogradi se protežu sve do poznatog „vinskog sela“ – Gudurice, gde počinje čuveni Put vina.
Na Veletržnici Beograd zabeležen je 35 odsto veći promet robe u odnosu na prethodni period. U potražnji dominira “zeleniš”, ali takođe su tražene i jagode i trešnje. U poslednjih nekoliko dana, primetan je i prvi rod kajsija, saopšteno je iz ovog beogradskog preduzeća.
Apel za spas stočarstva iz Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije. Milija Palamarević, predsednik, veterinar i farmer iz Knića, ističe hitnost progresivnog ulaganja kako bi se zaustavilo dalje propadanje ove grane poljoprivrede.
Prolećna setva trebala je da se završi u aprilu, ali još uvek ima ratara koji seju kukuruz, soju i suncokret. Razlog za odgađanje ovog važnog poljoprivrednog posla bio je dug sušni period, prenosi novosadski Dnevnik.
Zbog nekontrolisanih aktivnosti čoveka, klimatskih promena i drugih razloga, invazivne vrste insekata sa ubrzano šire na područja koja nisu njihova prirodna staništa i izazivaju ogromne ekonomske i ekološke štete. U Evropi je zabeleženo oko 10.000 invazivnih biljnih iživotinjskih vrsta, od kojih su 160 sa velikim štetnim uticajem.
