Najveća stavka u budžetu Evropske unije su agrarne subvencije, a najviše od toga profitiraju koncerni. Svake godine Evropska komisija dodeli 50 milijardi evra poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama. Ko dobija najviše, analiziralo je više uglednih nemačkih medija problematičnu raspodelu tog novca. Najviše od podsticaja profitiraju Francuska, Španija i Nemačka koje su istina i u vrhu lestvice […]
Cene žita vraćaju na nivo neposredno pre nego što je 24. februara počeo sukob u Ukrajini. Analitičari komentarišu da su cene, bar privremeno, oslobođene premija povezanih sa geopolitičkim rizicima, saopštila je konsultantska kuća Agritel. Celu vest možete pogledati ovde…
Ove jeseni u Srednjobanatskom regionu, prema procenama Privredne komore Zrenjanin, pšenicom je zasejano 55.500 hektara. To je nešto veća površina, od uobičajnih 50.000 hektara, a na takvu odluku poljoprivrednika uticala je finansijska situacija. Celu vest možete pogledati ovde…
Statistika pokazuje da se u Srbiji za proizvodnju hrane koristi oko 3,5 miliona hektara oranica. Prema nekim istraživanjima, svake godine nestane oko 25 000 hektara, obično najplodnijeg zemljišta, koje se koristi za razne namene, a najčešće za izgradnju infrastrukture. Celu vest možete pogledati ovde…
Predlogom pokrajinske skupštinske odluke za 2023. godinu, koji je usvojila Pokrajinska vlada, obim pokrajinskog budžeta utvrđuje se u visini od 108,5 milijardi dinara. Predloženi budžet veći je za 20,1 milijardu, odnosno za 22,7 odsto u odnosu na ovogodišnji. Celu vest možete pogledati ovde…
Vlada Srbije usvojila je Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se sprovoditi u narednom periodu, u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha. Celu vest možete pogledati ovde…
Profesor Ninoslav Nikićević, naš najveći stručnjak za rakiju, rekao je da je presrećan što je srpksa šljivova rakija uvrštena na Uneskovu listu svetske nematerijalne baštine i naglasio da sada treba uložiti napor da se zaštite tehnologija pravljenja i geografsko poreklo šljivovice. Celu vest možete pogledati ovde…
U porodici Savić, u Mirosaljcima kod Arilja, složno žive četiri generacije. I svi oni daju doprinos kako bi život u ovom velikom domaćinstvu, koje se bavi poljoprivredom, etno turizmom, ali i izradom narodnih nošnji, funkcionisao kako treba. Dočekuju goste iz Srbije i okruženja, ali i iz celog sveta, koji žele odmor van gradske vreve. U […]
